Ученици одјељења II3 и II4 Средње стручне школе Пљевља, уз менторство професорице Снежане Грујичић, приредили су огледни час на тему ,,Библија и Кур’ан из више углова“. Час је представљао корелацију: књижевности, историје, теологије, лингвистике и етнологије, јер су ученици анализом молитвених текстова, поређењем обичаја у исламу и хришћанству, као и компарацијом конкретних одломака из Библије и Кур’ана дошли до јединственог закључка да је Бог један или Тек бир Алах (Tek bir Allah).
Час је конципиран кроз три повезана дијела. Први дио је имао молитвени карактер, али је са друге стране представљао спону различитих језика и култура, јер су ученици двије основне молитве у хришћанству и исламу Оче наш (Ѻтче нашъ) и Фатиху (al-Fātiḥah) казивали на пет језика: на арапском, старословенском, српском, енглеском и грчком, што је код посјетилаца изазвало посебно одушевљење. Оно је појачано чињеницом да су текст Ел-Фатихе (на изворном арапском, али и на другим језицима) казивали ученици православне вјероисповијести, а да су Оче наш (на старословнеском и у преводима на друге језике) говорили ученици исламске вјероисповијести. Књижевнотеоријском анализом оба молитвена текста доказали су њихову невјеровану сличност кроз закључак да у обје молитве узвишени стил креће од Бога, као јединог коме се треба клањати, наставља пут до других људи којима је неопходно праштати да би и нама било опроштено и спушта се до средишта људског срца у коме почива најличнији однос између Бога и човјека.
На идеју да говоре о молитвама, обичајима и светим књигама оне вјерске конфесије у којој нису одрастали, како би је боље упознали и разумјели, дошли су сами ученици. Зато су у другом дијелу часа ученици исламске вјероисповијести говорили о обичајима у православљу, а ученици православне вјероисповијести о обичајима у исламу, везаним за празнике, посте, славе, сахране, однос према родитељима, вјерским објектима, другим људима, сујевјерју, Божјим заповијестима, вјерским дужностима…
Трећи дио часа био је посвећен анализи вјерских текстова из Библије и Кур’ана у којима је сличност толико очигледна да су ученици лако дошли до закључка да су обје религије гране једног истог древног стабла ,,чији је корен дубоко у земљи, а гране му се до неба уздижу“. Начином на који су организовали презентовање ове теме, као и садржајем свега реченог, доказали су да је Бог један и да су сви они једно.
